Sveta Elizabeta Ugarska 17. XI
Sveta Elizabeta Ugarska, slidila je put svog Gospodina od princeze i kraljove ćeri do siromašne žene koja služi Bogu i ljudima, sve do same smrti.
Papa Grugur IX (1227.-1241.) proglasio ju je sveticom 27. V 1235. gradu Perugi u Italiji. Spomendan joj je 17. XI.
Sveta Elizabeta je bila ćerka ugarsko-hrvatskoga kralja Andrije II. Rodila se god. 1207. u Ugarskoj. Kad su joj bile tek 4 godine, već su je zaručili za turingijskog grofa Ludovika. Vinčanje s njim obavljeno je kad joj je bilo 14 godina, a njemu 20.
Rano je ostala udovica i tako nezaštićena, srušile se na nju pohlepa i zavist. Bila je protirana s dvorca Wartburga; oduzeli su joj i dicu, a ona se njima u prilog odrekla baštine. Ko franjevačka trećoredica privatila je u potpunosti evanđeosko siromaštvo.
Elizabeta je smista otpočela raznim dobročinstvima. Tokom svog života tišila je sirote i uboge te je započela raniti gladne a isto tako je zapovidila da se sagradi svratište u koje je privatila veći broj bolesnika i nemoćni. Okupljala je bolesne i slabe i postavljala za svoj astal.
Napustila je svoje tilo, s prvim pivcima 17. XI 1231. ko u smirenom snu. Malo prije tog je u svojoj maloj sobi čula blagi pjev i posli tog je kazala: ‘Gledajte, to je čas u koji je Divica rodila Isusa!’
Nakon što je živila potpuno lišena svega, ko i Krist kad je umro na križu.
Saranjena je u Marburgu. Samo četiri godine kasnije, Grgur IX prizno je njezinu svetost, uzdignivši je na čast oltara. Na njezinu se grobu nastavljaju čudesa i ozdravljaju mnogi bolesnici. Zaštitnica je franjevaca, pekara, prosjaka, siromaha, humanitaraca, bolnica, udovica, ljudi u progonstvu i mladi supruga. Njeni simboli su ruže, kruv i milosrđe.
↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡
Sveti Martin 11.XI
Crkva liturgijski spominje svetog Martina Tourskog, prvog sveca koji nije bio mučenik.
Sveti Martin je rođen 316. god. u Panoniji, u gradu Savariji (današnji Szombately u Mađarskoj), a odraso je u Ticinumu (u današnjoj Italiji). Predaja kaže da je još ko dite primio kršćanstvo i pobigo od kuće kako bi stupio u samostan, no u toj ga je zamisli spričio otac, koji je bio vojni zapovidnik i tražio je i od Martina da se posviti vojnoj službi.
Tako je, prema predaji, jedne vrlo ladne zimske noći u francuskom mistu Amiensu naišo na polugolog siromaha koji se treso od ladnoće, a sveti je Martin na to, kako nije imao ništa drugo da mu da, mačem odsiko polak svog vojničkoga plašta i dao tom prosjaku. Iste noći je usnio san u kojem mu se ukazo Isus i kazo mu da je ono što je učinio prosijaku, učinio zapravo njemu. Na to je Martin odlučio svoj život posvetiti Bogu kao redovnik i napuštiti vojnu službu.
Kad je čuo da su ga imenovali za biskupa u Toursu, nikako nije tio privatiti, nego je želio nastaviti živiti u redovničkoj samoći, te se sakrio prid poslanicima koji su došli rad njega. Predaja kaže da su ga otkrile guske svojim gakanjem.
Tako je posvećen za biskupa oko 370. godine, di je u toj službi provo naredni tridesetak godina.
U vrime sridnjeg vika njegov je kult bitno raširen, a onda su se proširile i razne legende, od koji je najpoznatija ona spomenuta kako je polak svog plašta dao prosjaku. Također od onda nastaje fajin narodni običaja vezani uz tog sveca, od koji su se neki zadržali do danas, ko što su krštenje masta, Martinje i pečenje martinjske guske...
Običaji na Sv. Martina
Martinje je uvik bilo, to je danas, a bit će i sutra, vrlo važan događaj za svakog vinogradara i vinara kao i za svakog ljubitelja plemenite i dobre vinske kapljice jer upravo na taj dan 10/11. XI – mast se i službeno pritvara u vino. Martinje se danas svetkuje ko narodni običaj nuz ilo, piće, pismu i svirku...
U ceremoniji krštenja masta u nezaobilazne su uloge: domačin, Upravnik astala, vinotoča, sudac, kuma i kum mladom vinu, i na kraju biskup sa svojom svitom i ministrantima....
uska po mogućnosti s mlincima. Možda se pitate zašto baš guska?
Mlado vino
Nazdravlje vam bilo !
Pečena guska
↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡↡
Svi sveti 01. XI
Svi sveti (lat.Sollemnitas Omnium Sanctorum) je svetac u Rimokatoličkoj crkvi, a njim se svetkuju svi sveci, kako oni koji su već kanonizirani, tako i oni koji to još nisu. Blagdan je 1. XI
Spomen mučenika, zajednički u različitim crkvama, počo se svetkovatu od IV vika. Prvi tragovi obilužavanja Svi sveti zabilluženi su najprije u Antiohiji (grad u današnjoj Turskoj) i to u nedilju
iza Dova.
Papa Grgur III. (731-741.) primistio je ovaj svetac na 1. XI da bi se poklopio s drevnim keltskim svecom „Samhain“ koji je označavo Novu godinu i tako udovoljio zahtive irskih
monaha.
Papa je izabrao 1. novembar za datum godišnjice posvete jedne kapele u baziliki sv. Petra, i njezinim relikvijama
„sveti apostola, svi sveti mučenika i ispovidnika i svi savršeni pravednika koji počivaju u miru po čitavom
svitu“.
U vrime Karla Velikog ovaj svetac bio je već zdravo proširen, a kralj Luj Pobožni proglasio ga je 835. zapovidnim svecom. Proglas je izdan „na zahtiv pape Grgura IV. uz pristajanje svi biskupa“. Mada su sveštenici, često pomerali svece da bi poništili ostatke poganski virovanja. Viruje se da te dane na zemlji žive i duše umrli
Papa Grgur III. (731-741.) primistio je ovaj svetac na 1. XI da bi se poklopio s drevnim keltskim svecom „Samhain“ koji je označavo Novu godinu i tako udovoljio zahtive irskih
monaha.
Papa je izabrao 1. novembar za datum godišnjice posvete jedne kapele u baziliki sv. Petra, i njezinim relikvijama
„sveti apostola, svi sveti mučenika i ispovidnika i svi savršeni pravednika koji počivaju u miru po čitavom
svitu“.
U vrime Karla Velikog ovaj svetac bio je već zdravo proširen, a kralj Luj Pobožni proglasio ga je 835. zapovidnim svecom. Proglas je izdan „na zahtiv pape Grgura IV. uz pristajanje svi biskupa“. Mada su sveštenici, često pomerali svece da bi poništili ostatke poganski virovanja. Viruje se da te dane na zemlji žive i duše umrli
U katoličkom kalendaru Svi sveti označeni su ko svetkovina, a ujedno su i neradni dan u mnogim državama. Med narodom obično se ovaj dan povezuje s obilaskom groblja i uređivanjem grobova, pa tako i spomenom na mrtve.
Na sam dan Svi sveti, ujtru se rano nosi i polaže cviće (obično krizantini) i pale se sviće
Svečanost obilužavanja počinje Svetom misom u crkvi, posli čega se ponovo obilazu grobovi i pale sviće na njevim vičnim počivalištima. U obilazak groblja obično iđe cila obitelj zajedno.
Običaj koji se ustalio na našim prostorima je pečenje kestena isprid
groblja na Svi svete.
To je zadovoljstvo posebno za dicu. Vrući kesteni obično im griju smrznute ruke do kuće, dok se kod kuće sa zadovoljstvom idu vrući kesteni
Paljenje svića je odraz mišljenja da
mi živi na taj način osiguravamo svitlost i toplinu umrlima, al i da je život na drugom svitu odraz života na ovom i zbog tog triba umrlim dušama kroz toplinu koju im daje svića i svitlost kako bi duša pronašla svoj put u mraku.
U kalendaru Katoličke crkve Svi sveti označeni su kao svetkovina, a ujedno su i neradni dan u tušta katolički država Među narodom obično se ovaj blagdan povezuje s obilaskom groblja i uređivanjem grobova, pa tako i spomenom na mrtve. Ipak, u Crkvi se Spomen svih virni mrtvi el Dušni dan obilužava dan kasnije, 2. XI.
Postoje običaji da se na ovaj dan za svečanu užnu peče pućka, punjena kestenjem, kruškama el jabukama i medom, i pogača s'makom el orovima
Katoličko groblje u Subotici za Svi sveti
Nema komentara:
Objavi komentar