KORIZMA KOD BUNJEVACA

Sveta korizma 

– počima se čistom sridom kad sv. crkva pepela i opominje nas „da smo pra i u pra se imamo pritvorit, zato da se osobito zauzmemo za umrlu dušu svoju, za koju je Isus krist život svoj žrtvovo.

Vrime korizme je vrime od 40 dana kad se svi krišćani pripremaje za duovno pročišćenje i otkupljenje kroz veliku post, u znak sićanja na Isusove muke u pustinji. Korizma traje od Čiste sride – pepelnice do Velikog četvrtka prid Uskrs, odnosno poslidnje Isusove večere

Korizma traja sedam nedilja koje nazivamo čista, pričista, brezimena, sredoposna, gluva, cvitna i velika..

    U bunjevačkim kućama na    Čistu sridu se pamti običaj    da su žene domaćice            iskuvavale u lušiji, masnoj      sodi šikarile sve sude, tako    da ni slučajno na njima ne    ostane nikake masnoće

   

Sve mora bit posno, pa i sami sudi, koji su se kadkad i u pepelu prali.

Čista srida je stroga post, ujtru se pekla lepanja i krumpir u kori, crnog luka i kaki pekmez.

Za užnu soparna čorba s paradičkom i s čipani valjuškama, i napuca se fajin kokica da bude cio dan. Na Čistu sridu pepelnicu se išlo u crkvu na pepeljanje da se sitimo da smo pra

i da ćemo se u pra vratit.

Crkveni običaji i vira na Čistu sridu nalažu da se iđe na pepeljanje u Crkvu i Put Križa na Kalvariju.

Mladi su se i u korizmeno vrime sastajali i družili, obično su se sastajali kod cura.Domaćini bi napucali pun vajling kokica a kadkad se sadilo fajin čikland kuruza za kokice. Mladi su se sigrali kojekake sigre, diljka, okreni se buvo, lek, šah, šicke i drugo, pa tako u šali i nuz kokice prođe vrime, a do ponoći su se vraćali kući.
Dogovarali su se kod koje će cure bit kokice,  pa  su tamo uvik dolazili i momci.
Nediljom posli podne, kad je lipo vrime, mladi su se nalazili, pa su pravili loptaniju, tako su
zvali ta okupljanja, a sigrali su se kojikaki sigranija... berberečke, šuturle, pavla pauna,
ježanje, draganje i vije. Tako su se sigrali i cure i momci do pridveče, a onda su se dogovorili di će se uveče pucat kokice.

Nediljom u Korizmi ilo se kokica, kad su se mladi skupljali na divan, sigre, loptanje. Sve je bilo brez posebne vike i larme, niše smilo čak ni zviždit. Kadgod se pazilo da se oblače i tamnije boje ruva sa skromnijim detaljima.

Za oslobađanje grija važno je redovno ić na sv. mise, ispovidat se i                                                    pričestit se na Uskrs.

Prid Korizmu se spremaju i uređivaju križovi, kite prolićnim cvićom (jorgovanom, zumbulom, lalama,  jacintima). Ne srni se zaboravit očistit i okitit grobovi pridaka. 

U korizmene i uskršnje običaje spadaje:

Čista srida – pepelnica
Sv. Joso -19. mart (ožujak
Blagovist – 25. mart
Cvitna nedilja
Velik četvrtak
Velik petak
Velika subata
Uskrs
Vodeni ponediljak

Svi ovi veliki sveci po Gregorijanskom kalendaru, sem Blagovisti, su pokretni sveci, pa često čujemo da stari kažu kako je ove godine Uskrs „dosta rano” el „zdravo kasno 

  Subotička Kalvarija za naš grad i okolinu         predstavlja jedno od svetih mista na kojemu     se okuplja veliki broj virnika. Posebno u           Velikoj nedilji: na Cvjetnicu, Veliki petak, i na   Uskrs rano ujutro. U te dane i zajednički           razmatramo križni put na kojem se može         vidit velik broj virnika. 

Na Kalvariju se iđe cile Korizme, sridom i petkom obično u 3 sata posli podne. 

Korizma je vrime posta, molitve i odricanja, zato i mi mislimo na svoju dušu, pa u Korizmi više molimo, postimo i odričemo se kojeg poroka, alkoholnog pića, cigara, kafe i kartanja, a običaj je da što se našporuje podili sirotinji, kakim starijim, bolesnim čeljadima el porodici s više dice. A post nam dobro dođe da se malo pročisti krv i organizam od masnoće i jake rane. U korizmenom postu oduvik se znalo kad se šta mož ist, jedared na dan smi se do sitosti naist, i to posnim ilom, a ujtru i uveče pomalo. Dok se nediljom, ponediljkom, utorkom i četvrtkom obično kuvala kaka suparna čorba (s paradičkom il zeljem), zapržena sa zdravo malo masla, razne vrste nasuva, kolači od dizanog tista (lakumići, pogačice, kiflice, pogače), jaja, mliko, kiselna, sir, skorupača.

               

            Šta se ilo za Korizmu ?

Ponediljkom krumpir čorba i paprikaš i sos od paradičke. Utorkom krumpir na paprikaš i sos od paradičke, Sridom gumboci na čorbu i s pekmezom gumboci. Četvrtkom čorba s paradičkom i krumpir pečen na masti i kaki sos i palačinta. Petkom nasuvo sa sirom i krumpirom i čorba od nasuva. Subotom kuvani kiso kupus el gusta tarana i kake pogačice. Nediljom riba i prazna pogača.

 Ujtru za ručak mliko, sir, skorup, kiselna, skorupača. Za večeru žganjci, proja, taški, gergej i        kaki teja. U Korizmi se pucalo kokica i kuvali kuruzi u zrnu. Tako je izgledalo kad se postilo, 
 i to je sićanje na kadgodašnje običaje. A sad se posti kad se nema šta ist, ni začeg 
 kupit, a kad se ima onda se ide i petkom ko svecom 

Kadgod su naši Bunjevci na salašima, rasutim po panonskoj ravnici, daleko od crkava, bili prinuđeni sebi pravit misto di bi se Bogu molili. Kadgod su i drevni Sloveni dizali kipove od kamena il drveta svojim bogovima Perunu i Svetovidu. Tako su imućniji Bunjevci na većim putovima podizali križove, posvićivali ji Bogu il kakom drugom svecu. Pod križ išlo se sa svi okolni salaša, da se mole, ispovidaju i poštuju viru u Boga. Do danas su sačuvani ovi križovi, prid kojima se Bunjevci mole. 

Stari križovi se čuvaje, poštuju  i sićaju nas na staro vrime 

 Put križa

       U korizmeno vrime više se Bogu molimo,                postimo i obalazimo put križa u crkvi el kod            kuće.

      Još u davna vrimena u Jerusalimu su         bila označena mista puta kojim je Isus       prošo noseć svoj teški križ.

Stara pismena kažu da je posli usrksnuća Blažena divica Marija svaki dan prolazila sotim putom. Kasnije su jeruzalemski franjevci vodili virnike od dvorane di je bila poslidnja večera, od Kajfine kuće, do sudnice na Maslinsku goru, na potok Cedran, na Sion, tako da je do svetog groba bilo 14 postaja...

Prva postaja: Isusa osuđivaje na smrt.
Druga: Isus prima na se križ.
Treća: Isus pada prvi put pod križom.
Četvrta: Isus sustrije svoju svetu majku.
Peta: Šimun Cirenac pomaže Isusu nosit križ
Šesta: Sveta Veronika daje Isusu maramu.
Sedma: Isus pada drugi put pod križom.
Osma: Isus teši jeruzalemske žene.
Deveta: Isus pada treći put pod križom.
Deseta: Isusa svlače s križa.
Jedanajsta: Isusa prikivaje na križ.
Dvanajsta: Isus umire na križu.
Trinajsta: Isusa skidaje s križa.
Četrnajsta postaja: Isusa meću u grob.

Naši stari su pratili sunce, misec i zvizde, pa su po tom znali kako nas vrime čeka. I kazali su kako je na 40 mučenika vrime, tako će bit još 40 dana...