Stari bunjevački običaj: "Maska svatovi"
To je običaj koji se zadržao od davnina u našem mistu koji se održava trećeg dana Poklada u utorak prija Čiste sride, di se učesnici maskiraju muško u žensko jel žensko u muško. Oni se tako skupe u grupu koja predstavlja svatove i kao taki obalaze selo i domaćine di je kapija otvorena i pozivaju na vinčanje koje se održava u pridvečernjim satima u Domu kulture. Posli vinčanja se održava igranka koja je poslednja prid veliku Korizmu u kojoj se održava uskrsni post. a ta to vrime više nema veselja i masovnog skupljanja kako bi se pravile zabave.
Prilog sa raniji "Maska Svatova"
O "Maska vinčanju" A. Stantić je napiso...
Pokladni šaljiv adet* “Maska vinčanje” obavljan na kraj poklada* toliko mi je lip, a do sad javno ne spominjan – zato se kanim sačuvat ga od zaborava.
Na treći dan poklada podigdi su na veselu zabavu kontena* čeljad ponovili starovinski šaljiv adet, kojem su nadili* maska* vinčanje. U njemu su se muškarci priobukli i udesili na izgled žena, a ženske su se priobukle i udesile na izgled muškaraca.
Namaškarana čeljad su odsigrali događanje u svatovima: od obavljanja vinčanja do okrećanja snaše. Svatovci* i gledači se što lipče priudese (maskiraje): žene u muškarce, a muškarci u žene. Kad je obavljen pokaz vinčanja i okrećanja snaše, zabavljanje se nastavilo igrankom, pismom, veseljem..
Slike sa prošlogodišnjeg vinčanja...Zvanice su dolazile traktorima, fijakerima, seljačkim kolima...
Debo četvrtak
Šta se radi na Debo četvrtak ?
Poslidnji pokladni četvrtak je kod tušta naroda poznat pod ovim imenom, jel kako su naši stari tirali tog dana triba ist devet puti, da se čeljade dobro potkoži, da bude zdravo. Po starovinskom narodnom virovanju čeljade je zdravo ako je dobro uranjeno, a bolesno je mršavo čeljade, jel je kadgod neizličiva bola sušica počela mršavljenjem. Tako su pravdali adet da se čeljad naidu još jedared, al i da poidu svu pokladnu mrsnu ranu da od nje ništa ne ostane za korizmu. Salašarima nikad nije teško otpravit Debo četvrtak, jel su dotleg obavili velik disnotor, puni su mrsne rane, na njoj onda nisu šporovali, kako su se niki pravdali: naisćemo se soparnog ila u korizmi. Kadgod Debo četvrtak nije bio zapovidan blagdan, al su ga čeljad poštivali ko svaki neradni dan, radili su samo nužne poslove, a najviše vrimena proveli u gošćenju i kojekakim zabavama. Tušta salaške mladeži je došlo u varoš, rad provoda u svojim društvima: momačkom jel divojačkom.
Mladi su kadgod pravili skupštine, kako su zvali igranke po kućama el salašima di se skupilo nji dvadesetak-tridesetak, naspram koliko je velika soba.
Do oko sridine prve polovice XX. vika pokladne igranke, često i veće svatove, su pravili i u na gusto napravljenim suvajama, u kojoj su podigli uvis male doronge i dobili veće misto za igranje.
Debo četvrtak je na glasu i po fancima, jel ko ji onda ne ide taj ko i da ne zna da je bio Debo četvrtak.
U tušta mijana i na drugim podesnim mistima za igranku ovog dana pravili su prela.
Gradovrh
Bunjevački fanki s pantljikom !
I, ajd sad ti pripovidaj bilo o čem, kad je svudan okolo taki šareniš. Neće bit lako, a osobito neće zato što sam namislio pričat o fankima, a i sam znaš da na svitu nema dvi kuvarice koje će se složit kako se oni pravu. Svi i’ volu ist, al u svakoj familiji uvik ima samo jedna, sad jel je nana, jel teta, jel ujna... koja te fanke zna zakuvat kako triba. Svi ostali – biž otaleg!
To je prvo, a drugo – dal je fanak kolač il nije?
Najprija, zašto se fanki zovu fanki, kad svi ostali kažu za nji da su krofne, ili krafne. Svi, al ne i Madžari, oni kažu fánk, pa smo izgleda od nji to uzeli. A šta ta rič znači, nemoj me pitat. Bolje me pitaj šta znači krofna. Tu’š oma čut jednu priču, a dal je istina - to ne bi znao kasti.
T. Vojnić
I, ajd sad ti pripovidaj bilo o čem, kad je svudan okolo taki šareniš. Neće bit lako, a osobito neće zato što sam namislio pričat o fankima, a i sam znaš da na svitu nema dvi kuvarice koje će se složit kako se oni pravu. Svi i’ volu ist, al u svakoj familiji uvik ima samo jedna, sad jel je nana, jel teta, jel ujna... koja te fanke zna zakuvat kako triba. Svi ostali – biž otaleg!
To je prvo, a drugo – dal je fanak kolač il nije?
Najprija, zašto se fanki zovu fanki, kad svi ostali kažu za nji da su krofne, ili krafne. Svi, al ne i Madžari, oni kažu fánk, pa smo izgleda od nji to uzeli. A šta ta rič znači, nemoj me pitat. Bolje me pitaj šta znači krofna. Tu’š oma čut jednu priču, a dal je istina - to ne bi znao kasti.
T. Vojnić
Listići
- 6 jaja,
- 1 kašika pra šećera,
- 2 kašike mlika,
- na vr noža soli i na vr noža
praška za pecivo,
- brašna koliko triba da se zakuva tisto ko za čorbu
- mast el ulje za pečenje
- 1 kašika pra šećera,
- 2 kašike mlika,
- na vr noža soli i na vr noža
praška za pecivo,
- brašna koliko triba da se zakuva tisto ko za čorbu
- mast el ulje za pečenje
Od navedeni sastojaka prvo triba zakuvat tisto. Kad se zakuvano
tisto odmori, razvije se tanko pa se mamuzom isiče na listiće.
Ima ko voli listiće u obliku plaša, pa ji obavije oko šake i tako u krug peče a ima ko većma voli isić listiće na oblik lista (po čem su i dobili ime) pa se po sridi mož prosić i jedna jel dvi male plaše.
Peče se na vrućoj masti s jedne i s druge strane dok ne dobiju svitlo žutu boju.
Još vruće ji triba posut pra šećerom. Nazdravlje !
tisto odmori, razvije se tanko pa se mamuzom isiče na listiće.
Ima ko voli listiće u obliku plaša, pa ji obavije oko šake i tako u krug peče a ima ko većma voli isić listiće na oblik lista (po čem su i dobili ime) pa se po sridi mož prosić i jedna jel dvi male plaše.
Peče se na vrućoj masti s jedne i s druge strane dok ne dobiju svitlo žutu boju.
Još vruće ji triba posut pra šećerom. Nazdravlje !
Fanki
U malo mlakog mlika izmrvit dvi deke kvasa, dodat po kašike šećera i po kašike brašna pa ostavit na mlako misto da se digne.
Dok se kvas diže, prosijat jednu kilu brašna u zdilu. U sridini brašna triba napravit udubljenje i metnit u neg dvi kašike šecera, malo soli, dva žumanjceta i dvi kašike bilog vina. Svemu tom dodat dignuti kvas i mišat
varnjačom. Mliko se polagano doliva kaliko triba, el ne upije svakoje brašno jednako, a tisto triba da je dosta mekano, mekše neg za pogaču. Tisto se muti dosta dugo, sve dok se ne počne jučit od zdile. Na kraju se pokrije
bilom salvetom i ostavi da se krene. Kad se tisto krenilo, izruči se na siniju dobro posutu brašnom. Rukom se malo razvuče na debljinu oko dva centi i formom vadi pogačica.
Fanki se ređaje na bili čaršap da se još malo krenu. Sve se radi na mlakom mistu. U labošku se metne oko jedne kile masti i zagrije na šporeju. U vrilu mast se spuštaje fanki. Triba ji prvo malo razvuć rukom i prstima napravit udubljenje u sridi. Kad porumene s jedne strane privrnu se i na drugu. Kad porumene i sote, vade se.
Fanki moraje imat bilu plašu po sridi i okolo, onda su uspili. Kadgod su se fanki najčešće pekli na disnotor, prelo, na Debo četvrtak. Mogli su se ist sa sirom el posut sitnim šećerom. Najbolji su s pekmezom a ništa njim ne fali ni kad se idu samo tako. Ko kako voli...Nazdravlje !
Dok se kvas diže, prosijat jednu kilu brašna u zdilu. U sridini brašna triba napravit udubljenje i metnit u neg dvi kašike šecera, malo soli, dva žumanjceta i dvi kašike bilog vina. Svemu tom dodat dignuti kvas i mišat
varnjačom. Mliko se polagano doliva kaliko triba, el ne upije svakoje brašno jednako, a tisto triba da je dosta mekano, mekše neg za pogaču. Tisto se muti dosta dugo, sve dok se ne počne jučit od zdile. Na kraju se pokrije
bilom salvetom i ostavi da se krene. Kad se tisto krenilo, izruči se na siniju dobro posutu brašnom. Rukom se malo razvuče na debljinu oko dva centi i formom vadi pogačica.
Fanki se ređaje na bili čaršap da se još malo krenu. Sve se radi na mlakom mistu. U labošku se metne oko jedne kile masti i zagrije na šporeju. U vrilu mast se spuštaje fanki. Triba ji prvo malo razvuć rukom i prstima napravit udubljenje u sridi. Kad porumene s jedne strane privrnu se i na drugu. Kad porumene i sote, vade se.
Fanki moraje imat bilu plašu po sridi i okolo, onda su uspili. Kadgod su se fanki najčešće pekli na disnotor, prelo, na Debo četvrtak. Mogli su se ist sa sirom el posut sitnim šećerom. Najbolji su s pekmezom a ništa njim ne fali ni kad se idu samo tako. Ko kako voli...Nazdravlje !
Krumpirača
krumpir
friško meso
friška divenica
friška krvavica
Krumpir se čisti i isiče na deblje koturove, malo osoli i poslaže u tepciju. Odozgo se poslažu friško meso, divenica, krvavica. Tako napunjena tepcija se metne u peć i peče oko 2 sata. Nuz krumpiraču se služe fanki i frišak
kruv, kiseli kupus, parika, el dunc od šljiva, brisaka el višanja. Nazdravlje !
kruv, kiseli kupus, parika, el dunc od šljiva, brisaka el višanja. Nazdravlje !
Na poslitku sve ovo zalit dobrim vinom !
